nostalgija

cudan osecaj u grudima,kao da neko steze srce i ne da mu da funkcionise. pluca na pola prazna,gube svoju funkciju. haos u stomaku,osecaj da se prevrcu creva ili tako nesto,a znam da nije to. jednostavno,boli! sve boli,svaki deo tela boli,sve unutar mene boli,gasi se,place i umire. strah, strah od tudjih reci,tudjih pokreta,dela,strah od mojih reci,mojih pokreta,mojih dela,strah od mene same. strah da ne unistim nesto sto nije postojalo,nesto sto ne postoji,strah od gubitka nekoga ko nikad nije bio moj,nekog ko jos uvek nije moj i nekog ko nikad nece ni biti moj. revolt,pobuna protiv prolaznosti. ceznja,ceznja za postojanjem. potreba za prozivljavanjem prozivljenog javlja se usled nostalgije. 

velika crna kutija,teska tonu i po,to "po" predstavlja prasinu. izduvavam po sa poklopca i otvaram. brdo albuma manjeg i veceg formata,sa kucama,macama,medvedima i ostalim zivotinjama. uzimam jedan od njih i prelazim rukom preko prve stranice. desetak fotografija... mama,tata,bata,baka,deka,ja...nostalgija... zadrzavam suze i prelazim na drugu stranicu... ista prica... listam prvi album,drugi,treci,deseti... suze krecu da se slivaju niz moje lice. vracam albume u kutiju. palim cigaretu,pustam muziku i dopustam mozgu da radi.. mozda je bolje da nisam dozvolila to,da nisam ne bih sad pisala budalastine,ali posto jesam...jebi ga...pisem. neverovatno je koliko je zivot kratak,koliko godine brzo prolaze,i dalje se secam moje omiljene igracke do detalja,koliko i gde je bila pocepana od prevelikog vortanja iste. kao da sam je juce grlila u pokusaju da zaspim. moj beli plisani zec u koznom zelenom odelu. koza,zvuci kao da je zeka bio u nekom sado-mazo fazonu ali ne,bilo je to divno zeleno zecije kozno odelo.pocepalo se jako brzo ali su ostali rukavi. porasla sam. secam se i ljuljaske,i macaka i pasa koje sam imala. i onog dana kad sam razbila zube i glavu. bas sam bila mica. ali sve je to proslo...tako brzo. a onda prelazim na slike iz kompa,pojava digitalnih foto-aparata i ja skolarac,osnovno-srednjo-skolarac. koliko sam se promenila. ko bi reko?! ne znam da li je to dobro ili lose ali promenila sam se. sta ce biti sutra?prekosutra?za godinu?dve?sta ce biti kad ja budem imala decu? ne zelim vise da razmisljam. ne zelim ni da se prisecam onog sto je bilo,ni da zamisljam sta ce biti. plasim se,tuzna sam i sve sto ide uz to ali ovaj blog zavrsavam jer sam i sebe smorila. IKS DE za kraj! xD