nostalgija

cudan osecaj u grudima,kao da neko steze srce i ne da mu da funkcionise. pluca na pola prazna,gube svoju funkciju. haos u stomaku,osecaj da se prevrcu creva ili tako nesto,a znam da nije to. jednostavno,boli! sve boli,svaki deo tela boli,sve unutar mene boli,gasi se,place i umire. strah, strah od tudjih reci,tudjih pokreta,dela,strah od mojih reci,mojih pokreta,mojih dela,strah od mene same. strah da ne unistim nesto sto nije postojalo,nesto sto ne postoji,strah od gubitka nekoga ko nikad nije bio moj,nekog ko jos uvek nije moj i nekog ko nikad nece ni biti moj. revolt,pobuna protiv prolaznosti. ceznja,ceznja za postojanjem. potreba za prozivljavanjem prozivljenog javlja se usled nostalgije. 

velika crna kutija,teska tonu i po,to "po" predstavlja prasinu. izduvavam po sa poklopca i otvaram. brdo albuma manjeg i veceg formata,sa kucama,macama,medvedima i ostalim zivotinjama. uzimam jedan od njih i prelazim rukom preko prve stranice. desetak fotografija... mama,tata,bata,baka,deka,ja...nostalgija... zadrzavam suze i prelazim na drugu stranicu... ista prica... listam prvi album,drugi,treci,deseti... suze krecu da se slivaju niz moje lice. vracam albume u kutiju. palim cigaretu,pustam muziku i dopustam mozgu da radi.. mozda je bolje da nisam dozvolila to,da nisam ne bih sad pisala budalastine,ali posto jesam...jebi ga...pisem. neverovatno je koliko je zivot kratak,koliko godine brzo prolaze,i dalje se secam moje omiljene igracke do detalja,koliko i gde je bila pocepana od prevelikog vortanja iste. kao da sam je juce grlila u pokusaju da zaspim. moj beli plisani zec u koznom zelenom odelu. koza,zvuci kao da je zeka bio u nekom sado-mazo fazonu ali ne,bilo je to divno zeleno zecije kozno odelo.pocepalo se jako brzo ali su ostali rukavi. porasla sam. secam se i ljuljaske,i macaka i pasa koje sam imala. i onog dana kad sam razbila zube i glavu. bas sam bila mica. ali sve je to proslo...tako brzo. a onda prelazim na slike iz kompa,pojava digitalnih foto-aparata i ja skolarac,osnovno-srednjo-skolarac. koliko sam se promenila. ko bi reko?! ne znam da li je to dobro ili lose ali promenila sam se. sta ce biti sutra?prekosutra?za godinu?dve?sta ce biti kad ja budem imala decu? ne zelim vise da razmisljam. ne zelim ni da se prisecam onog sto je bilo,ni da zamisljam sta ce biti. plasim se,tuzna sam i sve sto ide uz to ali ovaj blog zavrsavam jer sam i sebe smorila. IKS DE za kraj! xD

kad ljudi odlaze

radjanje,odrastanje,spoznajemo sebe,svet i ljude oko nas. upoznajemo razlicite ljude na putu od tacke A (radjanja) do tacke B (umiranja). pricam kao da sam prosla sve, kao da je ovaj trenutak onaj kad srce prestaje da radi, ali ovo ne govore samo ljudi cije se srce gasi, ovo govore svi oni koji su proziveli pocetak i kraj neke ljubavi, oni koji su imali neku osobu za koju su bili ubedjeni da ce zauvek biti tu a onda neka "sila" promoli glavu i upropasti sve sto su nekad imali.
kada upoznate nekog u tom trenutku ne shvatate znacaj tog upoznavanja,nikad ne znate kuda sve to vodi.
gomila ljudi koje sam upoznala ostali su par minuta u mojoj glavi, ubrzo sam zaboravila i ime i lice,na srecu ili zalost neki od njih ostaju urezani iz nepoznatog razloga u mozgu a kasnije taj rez prelazi na srce i taj poznanik postaje sastavni deo mog zivota. beskrajni razgovori,obecanja,suze,smeh i kula koja se gradi od reci i snova,prijatelj,osecaj da ga znate gotovo citav zivot. kako je moguce da sam mogla ziveti bez njega,on je isti kao ja,volimo i mrzimo iste stvari,on me u potpunosti razume,on je onaj za koga mogu glavu da dam i da znam da je nisam uzalud dala. a sta onda? stupanje novih poznanika na snagu. dolaze novi i novi ljudi koji postaju sastavni deo njegovog zivota,oni bez koje sada ne moze da zamisli svoj zivot,oni za koje se pita kako je ziveo bez njih,oni koji ga menjaju onako kao sto sam ga ja i kao sto je on mene nesvesno menjao. ispadam iz igre. moje mesto zauzima neko drugi. ljubomora,bes,tuga,inat. cemu sve to kad je dosao kraj. pokusavam da se vratim u igru, pokusavam da sacuvam ono sto je bilo, da pridrzim kulu da se ne srusi..ne ide. hocu barem mrvice onoga sto je bilo.nema ni toga. razocarenje. ljubav se gasi,radjaju se nova osecanja prema novim i starim ljudima. osecam strah. ne zelim da se ponovo razocaram,necu ponovo da upoznajem,necu da volim i ne zelim da budem voljena. cemu sve to kad se na kraju sve rusi i sve prestaje?! ali,zivot je takav,valjda,skacemo iz jedne provalije u drugu,upoznajemo nove ljude,prozivljavamo slicne trenutke,osecamo se slicno ili isto kao nekada a onda i ti novi odlaze iz nekog razloga.
zelim da sve to prestane!
da li ljudi vremenom postaju imuni na bol?

I hurt myself today
to see if I still feel
I focus on the pain
the only thing that's real
the needle tears a hole
the old familiar sting
try to kill it all away
but I remember everything
what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

I wear this crown of thorns
upon my liar's chair
full of broken thoughts
I cannot repair
beneath the stains of time
the feelings disappear
you are someone else
I am still right here

what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

if I could start again
a million miles away
I would keep myself
I would find a way 


http://www.youtube.com/watch?v=o22eIJDtKho&feature=related