daj neki dinar

uspela sam da se setim teme,dakle cokoladni prosjaci. koliko puta vam je iznenada prislo cigance i na ovaj ili onaj nacin trazilo pare? slozicete se,par desetina puta u toku jednog meseca... jedna od mnogobrojnih stvari koje mrzim,prosjacenje. iz nekog nepoznatog razloga kad god se tako nesto dogodi ili dobijem napad smeha ili se strasno iznerviram. biva mi smesno ukoliko doticno bice pokusava da bude fino i cmari se, a razbesnim se kad uleti u neki kafic ili me samo startuje na ulici i bezobobrazno pocne da se breca na mene trazeci "neki dinar" . desavalo se i to da imaju tacnu cifru "nekog dinara" (10,20,50...). pred vama su tri varijante:

1.iskulirati doticno zivince i pustiti ga da vas moli
2.reci mu "nemam","ne zelim da ti dam" ili "skloni se" cime ga automatski izazivate

3.dati mu "neki dinar"

svaka od ovih varijanti sa sobom vuce neki rizik. recimo,prva varijanta "iskulirati" moze da znaci i traziti da vas doticno stvorenje smara neko vreme sto kasnije vodi do druge ili trece solucije. koliko ce vremena proci od prve do druge ili trece varijante zavisi iskljucivo od vasih sposobnosti ignorisanja. zatim druga varijanta "nemam neki dinar" vodi do rasprave "aha nemas pare a za ovo,ovo,ovo i ovo imas." nemojte se truditi da objasnjavate odakle vam sve to jer to dalje vodi ka varijanti 1 ili 3. ukoliko ipak pozelite da ucinite jedno dobro delo i date "neki dinar" moze se dogoditi da cigance bude toliko pohlepno i bezobrazno i da trazi jos (cesto se desava) , sto ponovo vodi ka prethodne 2 varijante.

zakljucujem da je susret sa ciganskim prosjacima kao i sve ostalo u zivotu zapravo jedan zatvoreni krug. prvi put cu reci da je ipak bolje pobeci nego resavati problem. dakle ukoliko u svom vidokrugu spazite problem zvan "cigance" potrudite se da odaberete neki drugi put koji vodi tamo gde ste se zaputili,ukoliko to nije moguce, zamislite da nema nikog osim vas i predjite na drugo mesto.